ОШ ''Олга Петров'' Падинска Скела
„БИЋЕМО ЉУДИ МЛАДИ, ШТО ШКОЛА ТРАЖИ ОД НАС, ПО ПРАВДИ СВАКИ ДА РАДИ, НА ПОНОС ЊОЈ И НА ЧАСТ“

Свети Сава

svetisava3

Светосавско јутро

 

Једног хладног зимског јутра
Мој отац и моја мајка
Чекали су да се родим
Да им живот буде бајка.


Молили су драгог Бога,
Светог Саву и све свете
Да се родим жива,здрава
И да будем добро дете.


Две принцезе ,сестре моје
Лепо су ме сачекале.
Све играчке,лутке своје
Од срца ми даровале.


Црквено се чуло звоно
У школама славило се
Име нашег светитеља,
Пастира и учитеља
И у нашем топлом дому
Радосно је и свечано било
Нека светлост у душама
Играла је
Као да се чудо збило.


Причали ми много пута
Још када сам била мала
О животу Светог Саве,
Да би знала , веровала.


Овог јутра светосавског
Када народ у цркву иде,
Моли се за здравље,срећу,
За спас целог српског рода.

 

Тад осетим сву лепоту
Од радости суза крене
Са уздахом гласно кажем,
Благосиљај данас мене!

Јована Лукић, VI4

svetisava1

 

Свети Сава и ђаци

 

Било је то давно, још у време када су деца била млађа од родитеља и учитеља и када су их морала слушати. Дани су тада почињали рано, и пре него што сване, а ђаци се спремали за пут до школе као на пут око света. Могло би се рећи да су у ногама имали километражу Екватора и искуство научника и истраживача флоре и фауне, пролазећи многе копнене и водене површине.


Један дечaк је после једног таквог напорног дана који се завршавао након много обављеног посла око одржавања сеоског имања и школских обавеза, засапао брзо и лако, помисливши на сутрашњи празник са осмехом на лицу. Славиће се Свети Сава, српски принц, заштитник деце и школе. Иако је знао да прича о Светом Сави није бајка, молио је мајку често пред спавање да му прича баш ту чудесну судбину која се као благо делила у народу, као наслеђе, закон и храна. Она од које се најбоље расте- духовна храна. Са радошћу у срцу заспао је једва чекајући да осване Савиндан. Ни слутио није да ће му сан бити тежак и страшан, као кошмар.


Видео је себе како се једва провлачи кроз гомилу људи који су журили, не гледајући и ударајући једни друге у пролазу, на некаквим великим сивим ливадама на којима су уместо дрвећа биле огромне зидине са прозорима. У паници је тражио своју породицуи другове, али неко га је одједном увукао у зграду на којој је писало ШКОЛА. Унутра је било много деце, сви су викали, јурили се, а када се зачуло звоно, ушли су у учионицу у којој је једва приметио учитеља који се покрио преко главе капутом како га деца не би погодила књигама и школским прибором који су летели по учионици. Дечак је био запањен тим призором. Очекивао је да ће у неком тренутку сви сести и почети да слушају учитеља, али то се није десило. Повикао је: „Хеј, другови, ваши родитељи ће бити љути на вас кад за ово чују, казниће вас! И учитељ ће вас казнити!“ Настао је општи смех: „Казнити! Ха, ха, ха! Па то овде није могуће! Ми идемо у школу по мери ученика, ми смишљамо правила. Овде су деца слободна , забављају се и нико их не може натерати да уче ако то не желе.“ „Али, бар данас треба да будете добри“, викао је дечак, „данас је школска слава-Свети Сава!“
„Да, знамо, али опростиће нам он, причали су нам да је волео и штитио децу, сигурно би био на нашој страни.“ „Али, не, нисте разумели!!! Свети Сава је учио децу да буду вредна, честита и да слушају старије“, викао је , али глас му се гушио као да ће заплакати.

Пробудио се нагло, а у грлу је и даље осећао грч који му је терао сузе на очи. „ Боже мој, какав страшан сан! Хвала Ти што ово није била истина и нека се никада ништа тако не оствари!“ рече дечак у себи, прекрсти се и журећи да одагна ружне мисли , крену у сусрет Светом Сави.


Емилија Радовић, 6/4

svetisava4