ОШ ''Олга Петров'' Падинска Скела
„БИЋЕМО ЉУДИ МЛАДИ, ШТО ШКОЛА ТРАЖИ ОД НАС, ПО ПРАВДИ СВАКИ ДА РАДИ, НА ПОНОС ЊОЈ И НА ЧАСТ“

Интеркултуралност

ruke

Наша школа је уз још неколико других школа у Републици Србији укључена у пројекат интеркултуралности. Тим поводом, на овој страни објављиваћемо радове наших ученика, учитеља и наставника у вези интеркултуралности и вредности које нам доноси.

 

Током зимског распуста вредно смо припремали кратак видео на тему миграција и ефеката до којих оне доводе. Надамо се да ће вам се свидети резултат нашег рада.

 

 

Интеркултурално образовање је оно образовање које уважава и подржава различитост у свим областима људског живота; промовише равноправност и људска права, обезбеђује једнаке могућности за све, супротставља се неправди и дискриминацији и залаже за вредности на којима се изграђује равноправност.

Људи су различити на многе начине и могу се идентификовати по многим критеријумима: роду, старости, физичким обележјима, сексуалној оријентацији, способности, интересима, стандарду живота, веровањима... Оријентисаћемо се на културне, социјалне и етичке разлике. Размотрићемо међусобни однос људи различитих по начину живота, вредностима и културама и односе између већине и мањине у нашим друштвима.

Држава Србија је мултикултурно друштво. Становници Србије су Срби, Црногорци, Албанци, Аустријанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Горанци, Грци, Данци, Египћани, Енглези, Италијани, Јевреји, Кинези, Мађари, Македонци, Муслимани, Немци, Норвежани, Пољаци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Турци, Украјинци, Финци, Французи, Хрвати, Цинцари, Чеси, Швајцарци, Швеђани.

Становници Србије говоре српски, албански, мађарски, бугарски, босански, влашки, грчки, дански, енглески, италијански, јеврејски, кинески, македонски, немачки, норвешки, пољски, ромски, румунски, руски, русински, словачки, словеначки, турски, украјински, француски, холандски, хрватски, цинцарски, чешки и шведски језик.

Становници Србије припадају различитим верским заједницама: исламској, јудаистичкој, католичкој, православној, протестантскоj. Међутим, неки становници Србије не припадају ниједној верској заједници, већ су агностици или атеисти.

Такође, становници Србије се разликују и по многим другим обележјима. На пример, градско становништво се разликује од сеоског, мушкарци од жена, млади од старих, богати од сиромашних, досељеници (избеглице, расељена лица, мигранти) од староседелаца, школовани од нешколованих... Неке од тих разлика могу и пожељно је да се смање (велике разлике у богатству, школованости, друштвеном положају), али неке не могу лако, нити треба да се изгубе.

Закон сваком грађанину наше земље гарантује једнакост без обзира на национално порекло, језик, веру и друге индивидуалне и групне разлике. Грађане треба научити не само како да поштују сопствене културне норме и вредности, већ и како да уважавају права својих суграђана који су у том погледу различити.


Сопствену културу свесно или несвесно учимо од самог рођења. У породицама чији су родитељи пореклом из различитих култура, деца могу истовремено да науче два различита језика, да познају и празнују различите верске празнике. У осталим ситуацијама у којима нисмо тако непосредно изложени култури различитој од наше, ту другу културу учимо другачије. Природно је да на сваку новину, на све што је неуобичајено, различито од онога на шта смо навикли, реагујемо са пуно опреза, па чак и страхом. Тек кроз контакт са тим непознатим особама можемо боље да их упознамо и разумемо, а упознајући их и да сазнамо шта нас све повезује, а не само по чему смо различити и шта нас дели.