ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ
30.01.1955. почиње са радом ОШ „Олга Петров“. Школа је назив добила по Олги Петров, рођеној Радишић (1920.-1942.), учитељици, народном хероју Југославије. Поред наше школе њено име носе и школе у Баранди и Вршцу. Дан школе је 9.мај, на тај дан је Олга Петров стрељана.
Школа се састојала од осам издвојених одељења (седам четвороразредних школа и једна петоразредна) и матичне школе која је осморазредна и прима све ученике из издвојених одељења који похађају више разреде. Први статут школа је добила 12.02.1966. године.
22.12.1955. донето је решење о оснивању „Радничке школе општеобразовног карактера“ у рангу осмогодишње школе, а при осмогодишњој школи „Олга Петров“ у Падинској Скели. Полазници ове школе били су радници ПКБ-а. Настава је почела школске 1955/56. године, а трајала је у скраћеном програму, четири године. У прве две године прелазио се програм четири нижа разреда, а друге две године четири виша разреда основне школе. По завршеном четвртом разреду полагао се нижи течајни испит. Наставу у овим одељењима изводили су учитељи и наставници редовне наставе ОШ „Олга Петров“ у вечерњим сатима. Поред тога, у току школске године радили су вишемесечни курсеви за стицање интерних квалификација (курс за трактористе, сточаре и тд.) за раднике запослене у ПКБ-у.
Савет за просвету НР Србије 12. фебруара 1959. донео је решење којим се основна школа „Олга Петров“ у Падинској Скели проглашава огледном школом. Рад се заснивао на одредбама Правилника о огледним школама. У огледним школама вршила су се испитивања новог наставног плана и програма, педагошка, педагошко-психолошка и дидактичка испитивања која је организовао и вршио Завод за унапређење школства НР Србије. На крају шклске 1969/70 године извршена су тестирања ученика VI и VIII разреда од стране ППЗ. Упоређујући податке са тестирања ученика школа „Заге Маливук“ у Крњачи, „Васе Пелагића“ у Котежу, „Стеван Сремац“ у Борчи и „Олге Петров“ констатовано је да су најбољи резултати ученика школе „Олга Петров“. У статуту школе из 1974. године у називу школе више не стоји одредница „огледна“.
Организација наставе је зависила од просторних могућности школе, броја ученика и могућности превоза ученика и наставника. Време почињања смена у матичној школи и издвојеним одељењима био је различит због путовања ученика и наставника, а побољшањем саобраћаја дошло је до усаглашавања рада свих школа.
Од школске 1966/67. године организован је допунски рад за све ученике који изостају са наставе, а касније прераста као облик помоћи ученицима који наилазе на тешкоће у савлађивању градива.
При основној школи била је образована и ученичка радна заједница са производним и услужним програмом под називом Ученички пољопривредни комбинат у Падинској Скели. Овакав вид рада представљао је новину у образовању и имао је за циљ побољшање социјалних односа међу ученицима и развијање еколошке свести. Школске 1961/62. године школа је добила експериментални задатак од Републичког завода за унапређење настава под називом „Функционална повезаност школског врта са наставом“. Циљ је био уређење школског врта и зоо кутка. Неговање зоо кутка постала је традиција школе. Пошто су у њему деценијама одгајани паунови, на предлог ученика школе, школске 2004/05. године паун постаје симбол школе.
Школа је у свом раду имала и продужени и целодневни боравак од школске 1965/66. године до школске 1988/89. године. У исто време у школи је постојала и школска кухиња.
Три страна језика енглески, руски и француски учила су се школске 1964/65. а наредне године руски и француски језик. Од школске 1982/83. године руски језик се учи од трећег разреда, а енглески од петог. Данас се енглески језик учи од првог разреда, а руски језик од петог разреда.