Један од државних празника Републике Србије је и Дан државности. Као државни празник проглашен је одлуком Скупштине Србије 2001. године, али се тек од 2012. године тај дан празнује 15. и 16. фебруара.
Србија је међународно призната на Берлинском конгресу 1878. године. До тада је била зависна кнежевина Османског царства, а тај статус стекла је у српској револуцији. Почетак је била Буна против дахија која је прерасла у Први српски устанак. Врхунац дахијског терора била је сеча кнезова у јануару 1804. године што је и непосредни повод Буне. Договор и проглашење десио се под окриљем свадбе, одржане на Сретење, где је изабран вожд Карађорђе за предводника борбе против Турака. Снажна жеља за слободом и државом огледала се у херојској борби током Првог српског устанка. Када је Буна на дахије прерасла у Први српски устанак устаници су донели три законска акта са уставном снагом што показује да је догађај на Сретење 1804. г. означио почетак борбе за уређену српску државу. Нажалост, сплетом међународних околности Први српски устанак доживео је крах.
Но борба започета на Сретење није престала. Наставиће је Кнез Милош кроз Други српски устанак и појачавајући друштвено-економски аспект борбе, а вешто користећи и међународну ситауацију, довести до признања Србије, прво, као зависне кнежевине. Сретењска скупштина прогласила је устав 1835, а исте године укинут је феудализам у Србији. Тиме је борба, започета на Сретење 1804, извела Србе из Средњег века створивши земљу слободних грађана у којој је већина европских народа тек требала да буде!
Устав, донесен на Сретењској скупштини – Сретењски устав, био је кратко на снази. Укинут је након педесет пет дана, али је веома значајан: пре свега што је први. Саставио га је Димитрије Давидовић, Књажев секретар, на основу француског и белгијског устава. Тиме је извршена подела власти на: законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности. Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана, без обзира на веру и националност. Уставом је укинуто ропство.
Срећан нам Дан државности!